Сведочанство о Божијем исцељењу и манастирској води

Помаже Бог, ја сам Велбор Спасојић из Бијељине, ми смо у Манастиру Драганцу били 23. марта 2023. године.

Када смо полазили из Манастира Драганац, са извора воде смо узели флашу воде да понесемо за Бјељину. И пошто смо ми долазили на Косово тако што смо узели ауто од родђака да би могли да пређемо на терторију Косова, ми смо њему морали то исто ауто да вратимо у Нови Сад. Његово име је Слободан Илић, а супруга је Наташа Илић. И они су у том периоду чекали бебу. Наташа је била трудна, шести до седми мјесец трудноће.

 И тако када смо им дошли у стан, ми смо били одушевљени Косовом, ми смо причали два сата шта је се нама све издешавало. И када смо питали њих како се ви осећате, шта има ново, они су почел плакати. Наташа је имала проблема са трудноћом, рекли су да ће плод морати да очисти, да нешто није у реду, да се плод не развија добро.

И на растанку Слободан је кринуо са нама до аута и ми смо у ауту видели воду, како се зове што смо узели овде са извора. И ми смо поклонили воду Слободану и малу бројаницу смо купили на Косову за бебу, нерођену бебу ту купили смо бројаницу. И ми смо то поклонили Слободану, иако је таква ситуација. И прошло је, можда, неких седам дана, и Слободан нас је назвао, и реко супер, налази су добри, све добро, нема никаквих сметњи, беба се супер развија. Да би потом он нама објаснимо да кад смо ми отишли, Наташа је цјилу ноћ пила лековиту воду и умивала стомак, прала стомак том љековитом водом. Тако да со ми сви били сретни након тога и ево данас, после скоро годину дана од тог дана,оно беба се родила, хвала Богу жива, здрава, права, родила се на Видовдан и добла име Вида.

Испричао брат Велибор Спасојевић из Републике Српске, 20.02.2024. у манастиру Драганац