После данашњег дана, асоцијација при помену речи херој за мене између осталих и ова бакица, бака Румена. Има 94 године, живи у месту Пећ на Косову и Метохији, у граду где је пре рата 1999. године било нешто преко 50% Срба, у граду одакле су Албанци протерали и остатак Срба 2004. године, у граду где сада живи око 50.000 Албанаца и једна једина Српкиња… бака Румена. Бака Румена је била професорка,члан Соколског друштва, воли Чехословчку, сећа се Соколског слета у Прагу, сећа се Прага и каже да не зна за културнији народ од Чехословака. Прича невероватно лепо о свом граду, о планинама око града, о Метохији, зна сваки камен, сваку кућу, сваку улицу, зна где је ко живео.Овој дами Албанци разваљују врата, разбијају прозоре камењем и на све начине покушавају да је отерају. Има прелепу двоспратну кућу усред града, на лепом месту које би добро дошло свакоме. А ова дама је још увек тамо, као да је цитирам: „Овде сам као последњи Мохиканац, али никада нећу одустати од свог града, никада нећу одустати од своје куће, никада нећу одустати од свог језика и никада се нећу одрећи своје вере.”
Мислим да јој звање хероја припада са пуним правом!!!
Истовремено, размишљам о томе какав то (не)човек може да терорише и малтретира 94-годишњу даму ??? Велико поштовање за њу !!!”
Давид Млинек, вођа навијача чешког прволигаша Јаблонец из истоименог града.