24.11. Св. Краљ Стефан Дечански, поклоничко путовање за ктиторску славу манастира Високи Дечани

Путовање је започело искушењима. Квар на аутобусу, на пута ка Дечанима. Док чекамо да дође други аутобус на пола пута пута од Гњилана до Дечана, цупкамо од зиме, молимо се, кукамо, гунђамо, умешнији помажу пожртвованом возачу да отклони квар, храбримо једни друге, промишљамо “зашто?”, играмо се, посматрамо једни друге како ко реагује на нову ситуацију – да ли гради заједницу или је разграђује, покушавамо да нешто научимо. Слава Богу стиже и други аутобус.

Стижемо у Високе Дечане, тачно на причешће. Тешко се отети утиску да Свети Краљ није хтео да нас остави без Свете чаше. А поред чаше? Браћа и сестре у хиљадама, род најрођенији, стотине су оних који су већ вишегодишњи прекаљени поклоници косовских светиња. Радујемо се, причамо, свима нам је слава, колач ломи Свети Краљ.

Већ на крилима благодати, настављамо до Пећке патријаршије, до Грачанице. Молимо Господа да сачува светиње, да сачува своју свету цркву, да сачува свакога и све. Јер желимо да свима буде лепо као нама.

У доброме је лако добар бити, на муци се познају Моравци.